Свим верницима Српске православне цркве најсрдачније честитамо велики и радосни празник Рођења Господа Исуса Христа – Божић.
Свима желимо истинско благостање, мир, срећу и здравље.
Мир Божији – Христос се роди!
ОО ДСС - Кула
Свим верницима Српске православне цркве најсрдачније честитамо велики и радосни празник Рођења Господа Исуса Христа – Божић.
Свима желимо истинско благостање, мир, срећу и здравље.
Мир Божији – Христос се роди!
ОО ДСС - Кула
У петак у 1800 часова одржана је седница проширеног састава општинског одбора – Кула, на којој је било говора о стању у нашој општини, увођењу привремених мера у општини Кула, досадашњим активностима месних одбора, раду омладине, ресорних одбор ...
У петак у 1800 часова одржана је седница проширеног састава општинског одбора – Кула, на којој је било говора о стању у нашој општини, увођењу привремених мера у општини Кула, досадашњим активностима месних одбора, раду омладине, ресорних одбора, као и о плановима за наредни период.
Седници општинског одбора присуствовао и члан Председништва ДСС-а г-дин Јован Палалић, који је присутне информисао о активностима странке на републичком и покрајинском нивоу, као и појединим плановима Председништва странке. Такође дао је и детаљну анализу скорашњих догађаја везаних за позицију Србије и дешавања на Косову и Метохији и могуће последице по земљу, ако садашња Влада Републике Србије настави са сулудом политиком да Европа нема алтернативу.
Овом приликом г-дин Палалић је похвалио рад општинског одбора и оценио га као један од најбољих одбора у Србији и најбољим у Војводини.
На седници Владе Србије која је одржана у четвртак, 15. децембра 2011. године донета је одлука о увођењу привремених мера у општину Кула.
На овај начин ће уместо председника и Скупштине општине Кула, општину до избора водити петочлани приврем ...
На седници Владе Србије која је одржана у четвртак, 15. децембра 2011. године донета је одлука о увођењу привремених мера у општину Кула.
На овај начин ће уместо председника и Скупштине општине Кула, општину до избора водити петочлани привремени орган који је именовала Влада Србије, поштујући односе снага политичких странака у моменту именовања привременог органа.
Састав привременог органа: Жељко Ковач (председник, ДС), Славојка Перић (ДС), Тихомир Ђуричић (СРС), Дамјан Миљанић (ДСС) и Зоран Војновић (СПС).
Демократска странка Србије је у више наврата позивала одборнике да испуњавају своје обавезе и обећања према грађанима и да кроз рад Скупштине општине раде на решавању проблема у општини.
Нажалост, понашањем појединих одборника у последње две године Скупштина општине Кула се претворила прво у пијацу, затим у циркус и на крају је необичним судским одлукама у питање доведен легитимитет саме Скупштине.
Без обзира на све наведене проблеме ОО ДСС је сматрао да је и таква Скупштина боља него да уопште не функционише.
Како на наше позиве нису реаговале оне странке које су имале могућност да са ДСС-ом обезбеде кворум за рад Скупштине, увођење привремених мера је, из угла ОО ДСС, био лош али неопходан корак ка успостављању нормалног функционисања општине до скорих избора.
Очекујемо од чланова Привременог органа да одговорно и договорно доносе неопходне одлуке и у складу са својим правима и могућностима обезбеде несметан рад свих општинских органа и предузећа.
У суботу, 10.12.2012.г. у хали СЦ „Слободан Чиле Мишковић“ у Црвенки одигран је хуманитарни турнир у малом фудбалу у организацији омладинаца из колоније шећеране за помоћ својим суграђанима.
Прикупљеним средствима ће набавити ствари и опрему ...
У суботу, 10.12.2012.г. у хали СЦ „Слободан Чиле Мишковић“ у Црвенки одигран је хуманитарни турнир у малом фудбалу у организацији омладинаца из колоније шећеране за помоћ својим суграђанима.
Прикупљеним средствима ће набавити ствари и опрему неопходну најмлађим становницима шећеранске колоније.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СПЦ
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве обраћа се овим апелом учесницима драме у северном делу Косова и Метохије, уз жарку молитву Богу, једином Извору правог мира, зајед ...
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СПЦ
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве обраћа се овим апелом учесницима драме у северном делу Косова и Метохије, уз жарку молитву Богу, једином Извору правог мира, заједништва и љубави међу људима и народима, да не допусти да се та драма претвори у трагедију.
Представницима КФОР-а поручујемо да Црква од њих очекује и тражи да поступају у духу статусне неутралности и искључиво у служби очувања мира, односно да не наступају као „ударна песница” НАТО-пакта или пак оних моћних држава Запада које су признале фантомску „државу Косово” и залажу се за њен „територијални интегритет”, а на територијални интегритет Србије, на међународни правни поредак и на Резолуцију Уједињених нација бр. 1244 гледају као на лањски снег, него да наступају у име међународне заједнице.
Притом напомињемо да појам међународне заједнице није тек синоним или еуфемизам за Сједињене Државе или за Запад уопште него да у њу спадају, такође, Русија, Кина и све оне земље које, упркос притисцима, нису признале независност самопроглашене „државе Косово”, а међу њима су, нимало случајно, и најмногољудније и веома утицајне земље исламског света.
Уједно апелујемо на КФОР да одустане од насилног уклањања барикадa у рејону административних прелаза, а поготову од примене силе према цивилном српском становништву. Напомињемо да је на барикадама или у њиховој близини пре неколико дана рањено или повређено тридесет људи (Дудин Крш), а затим њих још стотинак, па опет њих шездесет (Јагњеница), а од 26. јула до данас тужни биланс рањених и повређених српских цивила износи шесто педесет осам лица. Притом су седморица Срба 27. септембра на прелазу Јариње рањени из ватреног оружја. Овакво понашање међународних снага само потхрањује максимализам и незајажљиве апетите арбанашких екстремиста, а може да послужи и као повод или изговор екстремним појединцима или каквој неодговорној групи на српској страни да употребе оружје. Било која људска жртва на било којој страни, ма ко да је испровоцира, била би грех и злочин, трагедија и срамота свих, пораз и крах дијалога и мирољубивих напора, једине стварне алтернативе садашњем стању и досадашњој стратегији решавања кризе.
Председнику Србије и Влади Србије поручујемо да Црква од њих очекује и тражи да не напусте српски народ Старе Србије – како је гласио назив за Косово и Метохију свуда у Европи вековима, све до времена Јосипа Броза Тита – ради химере која се зове статус земље кандидата за чланство у Европској унији. Јер, за одговорну државну власт и политичку елиту Србије Србија и српски народ као целина немају алтернативу, а све друго, па и идеализована и митологизована Европска унија, има алтернативу. Учлањење у Европску унију јесте добра жеља и замисао, оправдана геополитичким, економским и цивилизацијским разлозима, али ако одрицање од Косова и Метохије – непосредно или „пузеће”, свеједно – представља цену којом се мора платити чланство у том савезу, већ погођеном најдубљом кризом и угроженом претњом распада, онда треба отворено и часно одустати од кандидатуре и потражити друге моделе за будућност у мултиполарном свету који већ јесте реалност.
Да ли би таква перспектива нанела већу или мању штету било владајућој коалицији било опозицији на предстојећим изборима, апсолутно је неважно и беспредметно када се имају у виду самосазнање и достојанство читавог нашег народа, целовитост Србије макар у њеним границама насталим ванправним, револуционарним решењима из времена комунистичке диктатуре, а запечећеним трагичним дешавањима последњих година, и – не на последњем месту – очување хришћанског присуства и српског православног сакралног и културног наслеђа на Косову и Метохији, као и опстанак српског народа, који онде живи најмање миленијум и по, а притом албанском народу и другим етничким заједницама ни најмање не оспорава право да напоредо са њим живе у пуној слободи и равноправности.
Сматрамо да, као што наша браћа Срби који живе северно од реке Ибра не треба да доносе одлуке без уважавања легалне и демократски изабране централне власти у Београду, исто тако ни та власт не би смела да одлучује – или да „у ходу” мења своју политичку тактику – без уважавања виталних потреба и ставова Срба северног Косова и читавог подручја Косова и Метохије, за које ово питање није питање партијско-политичких калкулација него, буквално, питање бити ил’ не бити. Сматрамо даље да власти Србије и њен преговарачки тим не смеју стављати на нове пробе поверење косовско-метохијских Срба, укључујући и оне на барикадама: довољан показатељ њиховог пољуљаног поверења јесте чињеница да десетине хиљада њих траже заштиту и, штавише, држављанство Русије.
Важно је, али није довољно то што највиши представници наше државе понављају да никада неће признати независност Косова и Метохије. Неопходно је да Србија буде делатно присутна на Косову и Метохији где год и колико год је то могуће и да учини све да се спречи пројекат фактичког претварања административне линије раздвајања у међудржавну границу, на чему грозничаво раде приштински чиниоци уз прећутну подршку својих покровитеља.
Нашим верницима, Србима на северу Косова, поручујемо да буду истрајни као што су и до сада били (они најбоље знају како им је, не само дању и ноћу на барикадама у ове хладне зимске дане него и иначе, код куће и свугде), али и да буду мудри, надахнути хришћанским начелима и завештањима својих часних предака. Не смеју дозволити да их било ко испровоцира и да прихвате насиље као метод делања. Њихови протести нису, уосталом, израз пркоса, обести или хира него управо њихове одлучности да не прихвате диктат силе и насилно наметање статуса. Ти протести се не смеју изродити у одбацивање преговорâ, дијалога и напора да се мирним путем васпостави пређашње стање, нарушено једностраном акцијом Албанаца и деловањем КФОР-а које није сагласно са добијеним мандатом Уједињених нација. У својим дејствима они не треба да мисле само на себе него и на своју браћу и сестре који, под много тежим условима, живе у енклавама јужно од Ибра, као и на оне многобројне земљаке који су прогнани са прадедовских огњишта, а о чијим „људским правима”, посебно о праву на повратак и безбедан живот у завичају, нико више и не говори.
Имајући све ово у виду, позивамо истинске хуманисте и искрене вернике – не само оне у хришћанској васељени него и оне у исламском свету – да се залажу за мир и правду за све без изузетка, за слободу и достојанство свих и свуда. Буде ли искрено и истрајно, такво залагање биће благотворно за све, а посебно и у једнакој мери биће драгоцено и за Србе и за Арбанасе на Косову и у Метохији.
2. децембар 2011.
Из Канцеларије Светог Синода
Доставља:
Епископ бачки Иринеј
портпарол Српске Православне Цркве
У петак, 02.12.2011.г. у организацији МО ДСС-а Црвенка у просторијама Дома културе у Црвенки пред више од 250 гледалаца одржана је трибина са темама о тренутној политичкој ситуацији у земљи и актуалним збивањима у на Косову и Метохији. На трибини су г ...
У петак, 02.12.2011.г. у организацији МО ДСС-а Црвенка у просторијама Дома културе у Црвенки пред више од 250 гледалаца одржана је трибина са темама о тренутној политичкој ситуацији у земљи и актуалним збивањима у на Косову и Метохији. На трибини су говорили Синиша Ковачевић члан председништва ДСС-а и Милош Јовановић потпредседник ДСС-а који су такође посетили ОО ДССа у Кули и гостовали на радију Кулска Комуна.
Моја генерација је одрасла уз пионирске мараме, имали смо и пионирске руководиоце, касније смо мараме скинули а пионирски руководиоци су напредовали у омладинске руководиоце. Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руск ...
Моја генерација је одрасла уз пионирске мараме, имали смо и пионирске руководиоце, касније смо мараме скинули а пионирски руководиоци су напредовали у омладинске руководиоце. Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руску литературу. Формирани смо читајући велике српске песнике, Дучића, Ракића, Шантића али и оне, савремене, наше, тек деценију-две старије од нас, Миљковића, Брану Петровића, Данојлића, Попу, Бећковића… Сви ми, осим омладинских руководилаца. Они су слушали другу музику, читали друге песнике, гледали другачије филмове, бивали пресрећни кад Валтер одбрани Сарајево…
Ми смо слушали радио Луксембург и глас Америке, још памтим уњкави глас – Овде глас Америке, говори Грга Златопер… Ми смо данас, којекуда, они више нису црвени, сада су жути или су чланови Војвођанске академије наука…Ми смо волели Европу јер у њој су живели Џегер и Пол Макартни, Јонеско и Бекет, Фелини и Шаброл, тамо су становали Черчил и Де Гол, Џорџ Бест и Сид Вишиз, тамо је било светла, тамо је био џинс и слобода… Они други, малопре помињани, Европе су се гнушали!
Ми смо је волели јер је тамо увек било воћа, најлон чарапа, сви су возили аутомобиле, никоме нису одузимали куће и земљу, њиховим дедовима нису чупали бркове, нису хапсили песме и песнике, књиге и филмове нису забрањивали, сви су имали посао, својина је била светиња, нису приводили и шамарали због вицева, нису имали фараона коме су једном годишње носили бронзани фалус, који су звали штафета, да му честитају рођендан, нису организовали у престоничном дому омладине, конаке за бронзу у ерекцији, певајући јој и играјући, нису на азијским манифестацијама које су звали слетови и дан младости, клицали непогрешивом и бесмртном вођи. Зато смо ми Европу волели.
Узгред, знате ли где су данас организатори штафетних конака и слетова? Па дабоме, у врху власти.
И данас они воле Европу више од нас!? Готово као што су волели Броза. До избезумљења, до оргазма.
Волели смо је и због тога, Европу мислим, што су нам тамо студирали прадедови, што нам је отуда са Давидовићем дошла штампа, са Шлезингером музичко образовање, са Доситејем и Стеријом култура и просвета, са Јованом Ђорђевићем и Јоакимом Вујићем позориште, отуда нам је стигла железница, пошта, савремена медицина, архитектура, врхунско сликарство… Волели смо је, Европу мислим, јер се у њој на телевизији, критиковала сопствена влада, новине су откривале политичке афере а радио није преносио само конгресе и извештаје о водостању…
Драги пријатељи, да би човек био срећан, потребно је да живот проводи са особом коју воли, да ради посао који воли, да је здрав и да је слободан. А ми нисмо били слободни!
Зато смо, када је непогрешиви, плавооки обожавани, изненада и сасвим неочекивано, на њихов ужас и огромну жалост, умро, помислили, ево је. А слобода је изостала. Због тога смо, и због имитације демократије, која је уследила, почели да се бунимо, да шетамо, да звиждимо, да организујемо митинге. Хтели смо у Европу! Због ње су нас пендречили, поливали воденим топовима, гушили сузавцем, хапсили…
Хтели смо у Европу, међу уљуђене, поштене, праведне и насмејане народе. Хтели смо да живимо као сав нормалан свет. Као Европљани са властитим именом и презименом, са нашим идентитетом, као своји на своме. Европа нас није хтела такве!
Хтели су нас понижене, избомбардоване, раскомадане и снисходљиве. Хтели су нас под својим условима, без поноса и без Косова. И добили су, и инсталирали су, боље речено, такву власт и такве трабантске партије, власт бескичмењака и климоглаваца, опозицију бескичмењака и климоглаваца, који до бесвести понављају мантру – Европа нема алтернативу. Све има алтернативу, драги пријатељи, алтернатива рату је мир и обратно, да није тако не би било Термопила и Галипоља, Мојковачке битке и Ватерлоа, Косовске битке и Солунског фронта; алтернатива животу је смрт, алтернатива свађи је помирење, алтернатива мржњи је љубав, алтернатива поносу су уњкавост и снисходљивост. Само породица и отаџбина нису алтернативни! И можда ваздух?А бивши пионирски и омладински руководиоци, поносни носиоци штафете, партијских књижица и функција, данашњи министри и опозициони лидери су управо такви. Снисходљиви до гађења и презира.
Увреде из Европе годинама стижу у таласима, увреда за увредом, понижење за понижењем, услов за условом, уцена за уценом… Одговор је пристајање, снисходљивост, климање главом, смешак…
Да је неко водио дневник увреда, имао би неколико хиљада страна. За европског гаулајтера у Србији, одредили су човека који је у Словенији директно одговоран за смрт наше деце, то је само један у низу примера. Косово и Метохија, које је место рођења свих нас, у личним картама су нам уписани погрешни подаци, Косово и Метохија где нам је рођена држава и црква, и језик и вера, најлепше песме и најлепше жене, неуки европски хирург одсекао нам је без анестезије и још нас, ликујући, тера да говоримо како нас не боли и како нам је лепо, како смо сада здравији и лепши. То је Европа данас. Безочна, безосећајна, бахата и осиона. И још инсистира да то што називамо сопственом душом, дабоме да мислим о Косову, са осмехом и захвалношћу предамо узурпатору, као да је то заиста његово… Као да смо ми тамо дошли као узурпатори, иза ситних коња и ситне стоке, као да су оне цркве тамо никле саме од себе, као да је Грачаница самоникла као бршљан а Симонида тек зидни тапет, купљен у оближњем Меркатору. Милостиња, зајам,
кредит, мољакање је подигнуто на ниво култа а зеленашење и каишарење до апсолута…
Намећу нам се ствари које код нашег народа изазивају осећај стида и неверице, говори се о реалности која се мора прихватити таква каква је. А шта је то реалност? Ако вам је дете у канџама наркоманије хоћете ли прихватити такву реалност и оставити га милости и немилости улице и наркодилера, полиције и локалних кабадахија или ћете учинити све да га извадите из те каљуге ангажујући рођаке, пријатеље, ватрогасце, војску и председника. Отоманска окупација је такође била реалност. Да су наши преци пристајали на њу као неопозиву константу, и данас би плаћали данак у крви, шетали опанке, трпели агино право прве брачне ноћи и „активно“ учествовали у изградњи неколико нових Ћеле кула.
Лобирање појединих министара за улазак у НАТО прелази границе пристојности. У исто време укидају војску, намерно превиђајући да је војска, уз цркву, стуб носач српског идентитета, преко две хиљаде песама постоји у Србији о војсци, војска није само да се брани отаџбина, војска је ољуђење, иницијација, начин да се упознају људи и свет, да се стекну пријатељи, да се усвоје нове вештине и занати, да се научи да се брани светиња кад се оде у резерву. „То што није краљу за војника, нећу мајко да ми буде дика“. Војска је, каже један мој пријатељ из Шумадије, да се буде Србин. Једно питање, драги пријатељи, шта је следеће после Косова? Република Српска? Рашка област? Шта је следеће што ће оваква Европа тражити од нас? Војводина? Промена химне, писма, промена историје, имена, поновно увођење права прве брачне ноћи… Данак у крви нам већ узимају, све што у Србији дипломира, узима се без дилеме. Никаквих скрупула ту нема, дај га овамо, млад је, школован, нисмо у њега уложили ни еврић.
Високи европски функционер, Штефан Филе, изјављује пре неки дан, цитирам: „Време је да Европа озбиљно схвати кандидатуру Србије“. Колико цинизма и сарказма у једној реченици. Па шта то значи!? Ово је досад било неозбиљно, шала, шега, завлачење, превара… Десет година лажи и нитковлука. То није Европа Золе, Игоа, Сартра, Роселинија, Бергмана, Харолда Пинтера и Роналда Харвуда, то није Европа части и алтруизма, хуманизма и индивидуалних слобода, радних и хигијенских навика, синдикалне солидарности, Европа речи и принципа, коју смо волели. Ово је Европа интереса и само интереса, безочно и по сваку цену, по цену лажи, преваре, уцене, притиска, крађе и отимачине. То је Европа у којој шаргарепе морају бити идентичне, краставци морају бити прави, пречника три сантиметра а дужине девет. Можда су то димензије које њима одговарају, даме и господо, то нису моје мере. То није Европа за мене!
Говоре да ћемо, уколико не уђемо у Европску унију, по сваку цену, поцркати од глади, да ће се поново орати дрвеним ралом и лечити мокраћом од седам удовица. Као да смо ретардирани народ, неспособан да о себи брине сам, без помоћи добронамерних тутора. Удавићемо се у блату и сопственом измету. Најстрашније је то што то говори и српска квазиелита – или, глупаво, заиста верујући у то, или синекурама и синекурчинама натерана да тако говори. Само се ми радујемо јарму и подређености, славодобитно се објављује: још један Меркатор, још једна Идеа, још један Меркур… Па где иде новац из Меркатора? У Лапово или у Љубљану!? Намеће се идиотизам који се зове либерални капитализам у коме је све дозвољено, баш све.
Драги пријатељи, ако смо народ који не може да живи без милостиње, нек нас не буде! Нек нестанемо! Са Европом се може сарађивати и трговати иако немамо чланску карту. Као Норвежани. Као Швајцарци.
Што се мене тиче, мени Европа без Косова и Метохије не треба. А то ће бити коначни услов, живи били па видели. Ако Србија може без Косова, може и без мене. Ако ће то, тој и таквој Србији, уопште бити битно. Живећу у Републици Српској. Ако и ње, поред ових и оваквих на власти буде било; ако не, онда одох у Аустралију. Тамо бар има Срба и ћирилице.
За крај, дозволите ми једну антиципацију. Мудри, од брига оседели председник, тронут али смирен, одржаће узбудљив говор у коме ће објаснити како је, између Косова и будућности Србије, морао да изабере будућност. Због наше деце, због … Помало невин и потпуно трудан. Медији ће то подржати, блогери такође, НВО ће се утркивати у хвалоспевима, затрпаће га телеграми подршке. Тако ће кување жабе бити завршено. Знате онај експеримент са жабом. Обећаће се нова радна места, коридори, фабрике авиона, аутомобила, ски центри, кондоми за вишекратне употребе…
Анестезирана и препарирана нација ће то прогутати. Ја и мени слични нећемо. Ми никада нећемо пристати на распарчавање отаџбине! Ако је то услов да Европа уплови у потпуно благостање без нас, нека уплови. Госпође и господо, може ли понижен човек бити срећан? Чак иако је сит. Да ли је за један усправан живот, достојан човека, довољно да је чанче пуно а то што, да бисте из њега јели, морате да клекнете, није битно. Важно је да се лапће. Све у шеснаест. Важно је само да је чанче пуно.
Драги пријатељи, бечки валцер, тегет одело и љубав према отаџбини никад не излазе из моде. Европа ће увек бити ту где је. Ми такође. Хоћемо ли бити у Европи или не, не зависи од нас, него од ње. Мени оваква, каква је данас, неће недостајати.
Интересовање - Општина за сада привукла словеначку, француску, италијанску и немачку фирму, које ће отворити укупно око 400 нових радних места, а заузврат ће у закуп добити грађевинско земљиште без надокнаде Општина Кула понудила је велике ола ...
Интересовање - Општина за сада привукла словеначку, француску, италијанску и немачку фирму, које ће отворити укупно око 400 нових радних места, а заузврат ће у закуп добити грађевинско земљиште без надокнаде Општина Кула понудила је велике олакшице инвеститорима, које су већ прихватиле словеначка, француска, италијанска и немачка фирма. Словеначка компанија је прошлог месеца запослила 77 радника, а остале три фирме требало би да у 2012. години отворе око триста нових радних места.
Потенцијалним улагачима даје се грађевинско земљиште у закуп без накнаде, уколико запосле стотину и више радника, односно са умањењем од 10 до 90 одсто тржишне цене у зависности од броја запослених радника.
Ослобођени такси
Како за Пресс објашњава Владан Кртолица, члан Општинског већа у Кули задужен за привреду, тим фирмама ће за половину бити умањена накнада за уређење грађевинског земљишта ако запосле сто и више радника, а попуст ће бити од 35 до 45 одсто ако отворе од десет до сто радних места.
Кртолица напомиње да ће заинтересовани инвеститори бити ослобођени комуналне таксе за истицање назива фирме и накнаде за заштиту и унапређење животне средине у наредне две године, као и трошкова за прикључење објеката на водоводну и канализациону мрежу.
- Повластице важе и за стране и за домаће улагаче, којима ћемо обезбедити и логистичку подршку у циљу добијања субвенција од покрајинских секретаријата и републичких органа, Националне службе за запошљавање и агенција које се баве стимулисањем привреде - наглашава Кртолица.
У кулској општини за будуће инвеститоре за сада су уређене две индустријске зоне у Кули и једна у Сивцу.
- Радне зоне у Кули удаљене су 130 километара од Београда и педесетак километара од Новог Сада, Сомбора и лука на Дунаву, у Апатину и Богојеву. Оне су на свега 14 километара од међународног аутопута Е-75 и на десет километара од железничке саобраћајнице Београд-Нови Сад-Будимпешта. Једна од радних зона у Кули је и непосредно уз државни пут првог реда број три, као и у близини пловног канала Бездан-Бечеј. На врло повољној локацији је и индустријска зона у Сивцу - наводи Кртолица.
У Сивцу је прошлог месеца кренула са пробним радом словеначка компанија „Антарес енд БДРП", која шије престижну спортску опрему „NES sportsver".
Добра пракса
- Словеначка фирма, која је примила 77 радника, има у плану да повећа број запослених. По стотину радника требало би да запосле и француска, италијанска и немачка фирма. Французи ће производити делове и опрему за камионе, Италијани пластику за аутомобилску индустрију, а инвеститор из Немачке храну за кућне љубимце. Све три фирме отвориће погоне у напуштеним халама Фабрике арматура „Истра" у Кули, некадашњег моћног предузећа које је банкротирало - каже за Пресс заменик председника општине Кула Дамјан Миљанић.
